У уторак, 26. октобра у великој читаоници Библиотеке представљена је књига др Влајка Пановића „Брак, деца, породица“ која носи и поднаслов: Много питања и понеки одговор, а уважени гост говорио је о васпитању деце. Практичне, конкретне савете на ову тему и на недоумице у васпитању деце, у односима међу супружницима, о решењима за отклон од штетног утицаја медија, свих техничких средстава које су нам дате у изобиљу, али са замком – да заборавимо оно основно – срце људско пуно радости, љубави и топлине, дао је присутној публици увашени гост, др Пановић, који је по струци клинички психолог односно специјалиста медицинске психологије. Овај врсни психолог и мисионар речју, рођен је 18.7.1949. у Селанцу у општини Љубовија.
Kњига Влајка Пановића „Брак, деца, породица“ је сажетак дугогодишњег практичног искуства аутора, које је потпомогнуто теоријским сазнањима психологије, педагогије, филозофије, религије, социологије, психијатрије и других сродних научних дисциплина. Написана је са жељом да другима помогне да разумеју бивствовање човека и његовог односа према себи и другима у реалном свету који обилује контрадикторностима и изврнутим системима вредности.
Веома вешто кроз форму питања и одговора, у овој књизи је направљена корелација између традиционалних породичних вредности у нашој култури и савремених прилика које отежавају родитељство данас. Упутства из дугогодишње психолошке праксе која су поткрепљена теоријским сазнањима и њихова примена, могу читаоцима олакшати улогу родитеља али и упутити млађе генерације о томе како се некада у Србији живело, систему вредности који је постојао, брачно-породичним односима, (не)приликама и потешкоћама тзв. замкама родитељства …
Аутор у овој књизи позива све да децу уче доброти, лепоти, веровањима и нашим обичајима, јер је то једини пут којим се деца могу усмерити ка правим вредностима нашег друштва, које су нажалост данас готово заборављене.
Читајући ову књигу, можемо спознати начине односно методе за самоспознају и преиспитивање, шта је то добро што чинимо односно шта је лоше у нашем (не)чињењу, а уз практична упутства аутора за кориговање одређеног понашања, можемо мењати наш однос према другима и према нама самима у правцу раста, развоја, бољег, позитивнијег …
