Ученици Школе глуме Народне библиотеке Осечина „Књигозориште“ представили су се на 21. Сајму шљива у Осечини резултатима свог рада на очувању културног наслеђа луткама од траве, насталим током две креативне и едукативне радионице у Народној библиотеци Осечина.
Прва радионица одржана је 27. фебруара, а друга 4. јуна 2026. године. Обе је водила Драгица Јанковић, која је децу упознала са старим словенским обичајима, значајем лековитог биља и традицијом израде лутке Травнице. Од природних материјала, уз мало конца и много маште, настале су јединствене лутке које су деца сама израдила и именовала.
Ове лутке нису биле само резултат креативности, већ и начин да се најмлађи упознају са знањима и обичајима наших предака и значајем очувања народне традиције.
Резултати радионица представљени су публици на 21. Сајму шљива у Осечини, као сведочанство да се традиција најбоље чува онда када живи кроз дечју игру, стваралаштво и уметност.
За свој рад и посвећеност очувању културне баштине, Школа глуме Народне библиотеке Осечина „Књигозориште“ добила је признање „Награда за дете или групу деце за очување културног наслеђа“.
Освојено признање „Књигозориште“ је искористило за једнодневни излет у Тршић, родни крај Вука Стефановића Караџића. Млади глумци прошетали су „Вуковим стазама“, обишли Вукову кућу, слушали жубор Жеравије и, кроз разговор и дружење, упознали свет у којем је одрастао реформатор српског језика и писма.
Ово није био само излет, већ живи час историје, језика и културе, који је одржао кустос историчар Музеја језика и писма у Тршићу Мирослав Терзић. Својим непосредним и стручним казивањем успео је да младим посетиоцима приближи лик и дело Вука Стефановића Караџића и дочара време у којем је настајала једна од најважнијих страница српске културне историје.
Посебан утисак на младе глумце оставила је аутентичност простора у којем је Вук поникао. Слушајући приче о његовом детињству, животу и раду, стекли су нова знања, али и дубље разумели значај матерњег језика, писма и културног идентитета.
Од лутке Травнице, направљене од дарова природе, до Вукове куће у Тршићу пут „Књигозоришта“ показује да се културно наслеђе не чува само у књигама и музејима. Оно живи онда када га деца упознају, заволе и својим стваралаштвом пренесу даље.
Зато су млади чланови „Књигозоришта“ заиста достојни признања и својих предака. Њихова награда није само потврда досадашњег рада, већ и подстрек за нове пројекте, нове представе и нова путовања кроз богату ризницу српске традиције.
Са истим жаром настављамо да чувамо наше писмо, језик, обичаје и културни идентитет, поносни на децу која кроз уметност, игру и сценски израз постају најлепши чувари наше баштине.
