Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, наш земљак, један од најзначајнијих српских богослова, историчара Цркве и културних делатника, добитник је Изузетне Вукове награде за 2025. годину – највишег признања које се додељује за изузетне резултате у области културе, образовања и науке.
Свечана додела Вукове награде одржана је 5. фебруара 2026. године у згради Председништва Републике Србије. Ово престижно признање већ 62 године додељује Културно-просветна заједница Србије појединцима који су својим стваралачким радом дали значајан допринос ширењу културе, образовања и науке у Србији и на свесрпском културном простору. Одлуком жирија, на чијем је челу био Драган Станић, Изузетна Вукова награда припала је управо протојереју-ставрофору др Радомиру Поповићу. Међу потписницима предлога за ово високо признање била је и Народна библиотека „Осечина“.
Поводом његовог одласка у пензију, на Православном богословском факултету у Београду 6. фебруара уприличена је свечаност на којој су декан и продекан за науку упутили речи захвалности професору Поповићу за вишедеценијски предани рад и огроман допринос богословској науци и васпитању бројних генерација студената. Том приликом уручен му је и зборник радова „Први Васељенски сабор у црквеној историји“, посвећен његовом научном и педагошком делу.
Професор др Радомир Поповић рођен је 23. јануара 1954. године у селу Скадру код Ваљева. Основну школу завршио је у Пецкој, а Богословију у Београду. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 1978. године, док је студије историје окончао на Филозофском факултету у Београду. Магистрирао је на теми „Црквена имовина у Немањићкој Србији“, а докторску дисертацију „Рано хришћанство на Балкану пре досељавања Словена“ одбранио је 1989. године.
Током научне каријере усавршавао се у више европских научних центара – у Лозани, Паризу, Солуну, Атини, Бирмингему, Москви и Санкт Петербургу. На Православном богословском факултету у Београду био је дугогодишњи професор опште историје хришћанске Цркве, а два пута је биран и за декана факултета. Предавао је и на Правном факултету Универзитета у Београду, као и на Богословском факултету у Фочи.
Посебно значајан траг оставио је као један од оснивача и први декан Академије Српске православне Цркве за уметности и консервацију, где је руководио бројним пројектима очувања и обнове сакралног наслеђа, као и бројним издавачким и научним пројектима.
Као свештеник Српске православне цркве, рукоположен од стране патријарха Германа и патријарха Павла, дуги низ година служио је као духовник и старешина цркава Ружице и Свете Петке на Калемегдану, а потом и у храму Свете Тројице у Земуну.
Професор Поповић оставио је изузетно богат научни опус. Аутор је више од 350 научних и стручних радова, међу којима је 38 монографија, бројни научни чланци, енциклопедијске јединице и преводи значајних дела ранохришћанских историчара са старогрчког на српски језик. Његови радови представљају значајан допринос српској црквеној историографији и богословској мисли.
Захваљујући свом научном, духовном и културном делу, професор др Радомир Поповић дао је немерљив допринос очувању духовног и културног наслеђа српског народа.
Завичајна библиотека упућује искрене честитке професору Радомиру Поповићу поводом овог великог и заслуженог признања.
