У организацији Института за новију историју Србије, Удружења „Челник“ из Љига и Међуопштинског историјског архива Ваљева одржана је национална научна конференција „Peripheria – културни живот, друштво и историјски процеси на ободу“. У сали Центра за културу у Ваљеву изложена су 52 предавања у оквиру 10 панела. Велики број учесника из целе земље допринео је расветљавању различитих тема из области историје, археологије, етнологије и културне баштине са циљем подстицања и промовисања истраживања области, личности, догађаја и периода који су у водећим историјским и културним оквирима остали на периферији научног интересовања. Фокус конференције био је усмерен на локалну и регионалну историју и културу, као важној карици у употпуњавању свеукупне културно-историјске слике једног народа и једне области.
Др Јелена Глушац, научни сарадник Историјског института у Београду је одржала излагање „Међуопштинска заједница културе Ваљево и развој културног живота у општини Осечина (1969–1974): пример Културно-образовног центра Петар Враголић“, засновано је на архивској грађи Међуопштинског историјског архива Ваљева и архиви Народне библиотеке Осечина. Посебна пажња посвећена је Културно-образовном центру „Петар Враголић“, у чијем саставу су деловали Матична библиотека „7. јули“, Народни универзитет и биоскоп. Циљ рада је да покаже на који су начин институционалне промене у културној политици Социјалистичке Републике Србије утицале на културни развој претежно руралне средине. Анализа планова рада, извештаја и финансијске документације указује на настојања да се развије мрежа библиотечких огранака, организују културно-образовни програми и прошири доступност културе у селима. Иако су рад институција ограничавали недостатак средстава, кадрова и инфраструктуре, активности Заједнице значајно су допринеле јачању културног живота и стварању темеља за даљи развој локалних установа културе.
Аутор текста др Јелена Глушац
