U bioskopskoj sali Narodne biblioteke Osečina, 27. avgusta 2025. održano je književno veče posvećeno predstavljanju knjige „Žene Podgorine“ zavičajnog autora Ognjena Pudara
Dobrodošlicu na uvodnu programsku aktivnost Jubilarnog Sajma šljiva, poželela je direktorka NBOS Ana Vasiljević.
Osvrnula se na lep uvod u jubilarni Sajam šljiva u Osečini, koji je podrazumevao — akciju darivanja i podršku najmlađima. Tim povodom, svečano je predat oslikan mural odeljenju Pedijatrije Doma zdravlja u Osečini, kao simbol pažnje, podrške i ljubavi prema zavičaju.
Ova vredna humanitarna inicijativa, koju su pokrenule generacije 1972–1980 OŠ „Braća Nedić”, zajedno sa drugovima koji su pohađali školu za usmereno obrazovanje u Osečini, zaslužuje svaku pohvalu. Uz mural, darovane su i igračke koje će ulepšati boravak dece u čekaonici i olakšati im vreme provedeno u iščekivanju pregleda.
Iako rasuti širom Srbije, regiona i sveta, pokretačima akcije zajednička je ljubav prema rodnom kraju i želja da se doprinese dobrobiti lokalne zajednice. Različitih životnih puteva, ali ujedinjeni u humanosti, pokazali su kako se ličnim primerom može inspirisati i mlađe generacije da nastave u istom pravcu — i da ih, u humanosti, možda jednog dana i nadmaše.
Kada govorimo o knjigama, često kažemo da čuvaju znanje.
Knjiga koja nas je okupila u ovom posebnom trenutku – čuva život. Sinoć nismo otvorili samo novu knjigu, već i novi prostor za poštovanje, razumevanje i pamćenje – ono koje pripada ženama Podgorine.
Knjiga je delo zavičajnog autora Ognjena Pudara i nosi naslov „Žene Podgorine“. Već sam naslov kazuje mnogo – ali ne i sve. Ovo nije samo zbirka biografija, niti puka hronologija života. Ovo je svedočanstvo jednog vremena, ali i jednog duha – duha žena našeg kraja: bilo da su poreklom iz Osečine i ovde žive, ili su poreklom sa ovih prostora a žive u drugom mestu ili su zbog udaje i potrebe posla došle da žive u ovde.
Izdavač je Narodna biblioteka Osečina, koja je svojim radom već stekla najviše priznanje koje se u Srbiji dodeljuje ustanovama kulture – Izuzetnu Vukovu nagradu. Naša ustanova nije velika po kvadraturi, ali je velika po dometu, po rezultatima, i po tome što čuva dušu mesta u kom živimo.
Autor korica je Tibor Vrančić, dok se na prednjoj korici nalazi slika Nade Milovanović, majke braće Nedić, po zamisli autora. Na zadnjoj korici – fotografija pokojne doktorke Dragane Ivković Živanović. Tiraž: je 300 primeraka. To nije mnogo, ali svaki od tih primeraka nosi težinu više života, više sudbina i više vrednosti od bilo kog masovnog izdanja.
Autor, Ognjen Pudar, Hercegovac po poreklu, naš je sugrađanin, po izboru i ljubavi, čovek koji je deo života proveo u Mostaru, Banjaluci, Skoplju i Beogradu, a od 1996. godine svoje utočište i inspiraciju pronalazi upravo ovde – u Podgorini. Do sada je objavio _14___ knjiga, uglavnom su to književna dela, a žene „Žene Podgorine“ imaju dokumentarnu vrednost.
To su 43 žene različitih zanimanja, uzrasta, obrazovanja – vaspitačice, učiteljice, profesorke, doktorke, medicinske sestre, pravnice, farmaceuti, naučnice, bibliotekarke, policijske službenice, preduzetnice, umetnice, domaćice… Žene koje nisu čekale da ih neko prepozna – već su same postale temelj i nosioci života Osečine i okoline.
Neke od njih su, nažalost, danas samo u našim sećanjima. Ali u ovim stranicama dobijaju glas. Glas koji svedoči o odlukama, strahovima, uspesima, padovima, ali pre svega – o nepokolebljivoj snazi žene u malom i iz malog mesta.
Kroz njihove ispovesti dobijamo uvid u delatnosti, navike, vrednosti i mentalitet žena Valjevske Podgorine – žena čiji su koraci utisnuti u našu zemlju dublje nego što smo često spremni da primetimo.
Ova knjiga je plod ličnog izbora autora, pažljivog slušanja, otvorenog srca i iskrene namere da se bar deo stvarnosti koja nas okružuje – ne zaboravi.
Ona pokazuje, i to vrlo jasno, da doprinos žena životu jedne sredine nije ni manji, ni tiši – već je često nevidljiv samo onima koji ne gledaju dovoljno duboko. Upornost, skromnost, kreativnost, predanost, borba… sve su to reči koje ovde nisu ukrasi, već suština.
Knjige poput ove nisu samo za čitanje – one su za pamćenje, za prepričavanje, za razgovor među generacijama. One nas podsećaju da svaka varoš ima svoje heroine. Da istorija nije samo ono što piše u udžbenicima, već i ono što živi u našim ulicama, u našim školama, u zdravstvenim ustanovama, u kulturnim događajima, pa i na našim prodavnicama, pijaci, i u domovima.
Imali smo čast da jedan od recenzenata bude doajen našeg novinarstva i veliki prijatelj ove kuće gospodin Miloš Jevtić i on je u svojoj recenziji rekao da bi voleo bi da svaka sredina ima ovakvu knjigu. Voleo bi da pročita „Žene Kamenice“, „Žene Loznice“, „Žene Topole” i tako redom.
Ova knjiga je i poziv drugim krajevima Srbije – da zabeleže svoje priče, da imenuju svoje heroine. Jer dokle god postoje žene koje vole svoj zavičaj, dotle će on imati i budućnost. Osečina je ovom knjigom korak ispred.
Učesnici u programu su bili; profesor gitare Luka Jezdić iz MŠ „Živorad Grbić“. Luka nam je izveo četiri autorske numere Boška Jovića „Buđenje“ i „Valcer“ i „Eleno kerko“ i „Hajde Jano“ Zatim, Emina Vicić, učenica četvrtog razreda u klasi profesora Nikole Jankovića i odsvirala nam je Koncert u Ha molu Oskara Ridinga. Jelena Čkojić Ikonioć nam je pročitala viđenje recenzenta master filozofa Milene Blagojević.
Pesmom i igrom smo započeli i završili program, igrom KUD „Braća Nedić“ koreografijama „Šumadija“, „Kolubara“ i „Starogradske igre“
Predsajamske večeri smo započeli važnim razgovorima: o knjigama, o pamćenju, o ženama, o nama, a nastavićemo u duhu zajedništva i tradicije.
