Сећање на Милана Миту Милошевића 1958 – 2026.

Након парастоса одржаног у Храму Вазнесења Господњег у Осечини, у просторијама Народне библиотеке Осечина, уприличена је дирљива и достојнствена комеморација посвећена завичајном писцу, доброчинитељу и пријатељу Милани Мити Милошевићу. У присуству чланова породице и многобројних пријатеља и поштовалаца, скуп је протекао у евоцирању успомена на човека који је својим животом, речју и племенитошћу оставио неизбрисив траг у нашој заједници.

Комеморативни скуп је организовао професор Бранко Матић, окупивши све оне који су волели и поштовали Миланов лик и дело. Са пуно емоције, Бранко је говорио о њиховом заједничком детињству, одрастању и вишедеценијском дружењу. Кроз живописна сећања на дане одрастања у завичају подсетио је какав је био Мита, човек благе нарави, великог срца и пријатељ на кога се увек могао oслонити.

Миланов друг из детињства , Драган Перишић, евоцирао је успомене на Mиланов изузетан таленат и његову велику приврженост спорту, што је било праћено емотивним приказивањем фотографија, које су присутне вратиле у дане њиховог одрастања и заједничких успомена.

Своје сећање је поделила и списатељица Милунка Поповић.

Посебан дирљив тренутак на комеморацији било је читање писма које је из Канаде послала Миланова ћерка, као и текста који је написала наставница Љубинка, преносећи дубоке емоције, љубав и захвалност.

Испред Народне библиотеке Осечина, прочитан је текст сећања и захвалности, у ком је истакнута част коју је библиотека имала као издавач Миланове књиге „Приче из моје варошице“ , збирке која остаје трајно сведочанство о људима, улицаа, детињству и духу једног времена.

„Вечерас се од Милана Мите Милошевићане опраштамо не само као од писца, већ као од човека који је својим срцем остао веран завичају, ма где живео. Имали смо привилегију да са Миланом организујемо представљање његове књиге у Осечини и у Ваљеву. Посебно ће остати упамћено да је сав приход од књиге дарово у хуманитарне сврхе, онако како је живео, тихо, племенито и без жеље за личном користи.“

Иако Милан више није са нама, његове приче и његова доброта остају сачувни на полицама библиотеке, у домовима читалаца и у срцима свих који су га познавали. Докле год се буду читале „Приче из моје варошице“, живеће успомене на човека који је умео да завичај преточи у литературу, а сећање у трајну вредност.

Народна библиотека Осечина и читава наша заједница памтиће Милана Миту Милошевића са дубоким поштовањем и захвалношћу.

Нека му је вечна слава и хвала!