Поводом Међународног дана матерњег језика, који се обележава 21. фебруара сваке године, у читаоници Библиотеке синоћ је приређен програм представљања рада лингвистичке секције Образовно-васпитног центара „Браћа Недић“, која, на челу са професорком драгицом Пуљезевић, предано ради на очувању матерњег језика.
И ове године лингвисти из Осечине су међу најбољима у Србији. Наиме, на традиционалном Републичком зимском семинару наставника и професора српског језика, који је одржан је 22, 23. и 24. јануара на Филолошком факултету у Београду, под покровитељством Друштва за српски језик и књижевност Србије, Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Филолошког факултета додељене награде најбољим србистима у претходној години. Међу награђенима су, то је већ деценијска традиција, и ученици наше школе Образовно-васпитног центра „Браћа Недић“ и њихова професорка Драгица Пуљезевић. Они су, после прошлогодишњег првог места, ове године освојили друго место, у категорији Републичко такмичење лингвистичких секција основних и средњих школа.
У оквиру синоћњег програма, професорка Пуљезевић пристуној публици на занимљив и поучан начин представила је награђене теме: „Детињство некад и сад“ и „Језичко стилска анализа преписке ученика за време онлајн наставе“. Професорка Пуљезевић у свој излагању говорила и о утицају Закона о родној равноправности на лепоту и чистоту нашег језика и истакла: „Граматички род се никада не односи на пол код именица које не значе нешто живо (нпр. дан, ноћ, писмо), граматички род не значи мушки или женски пол именица које значе рибе (нпр. ајкула, кит, сом), често је тако и са називима за многе птице и сисаре (нпр. врабац, кондор, камила, носорог), а у великом броју случајева ни код оних које се односе на људе. Не само да се десетине именица средњег рода односе на бића која имају пол (нпр. девојче, момче, маче, куче и сл.), него се, када је о људима реч, по вековима ствараној граматичкој структури словенских језика, облик мушког рода употребљава и онда када је пол небитан, и када би инсистирање на полу било неумесно, нпр. Студенти су дужни да долазе на предавања (наравно, мисли се на оба пола).“
Овим програмом Лингвистичке секције Образовно-васпитног центра “Браћа Недић“ и Народне библиотеке Осечина, потврдили смо да је основ за преживљавање језика да се преноси деци, да има институционалну подршку, своје писмо, да се негује у школама, библиотекама, медијима.
Наш културни идентитет је сав заснован на ћирилици и српском језику и према језику се треба односити као према нематеријалном културном наслеђу, што он и јесте.
