У уторак, 19. новембра 2019. године у великој читаоници Народне библиотеке Осечина, под покровитељством општине Осечина а у организацији Народне библиотеке Осечина и одељења Народног музеја Ваљево у Осечини, одржана је промоција књиге „Стара Србија и Албанија“ аутора Ивана С. Јастребова. Реч је о издању „Службеног гласника“ које је приредио Борисав Челиковић, а на основу списа руског конзула у Србији из друге половине 19. Века Ивана Јастребова. На промоцији су се присутнима обратили: Ана Васиљевић, директорка Народне библиотеке Осечина, проф. Светозар Гачић, саветник председника општине за културу, доц. др Ненад Нинковић и проф. др Горан Васин, професори на катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду, и Борисав Челиковић, приређивач и представник „Службеног гласника“.
Присутне је најпре поздравила Ана Васиљевић испред организатора, која је поздравила уважене госте и дала кратак увид у биографију руског дипломате на службовању на Балкану, Ивана С. Јастребова. Потом је реч узео проф. Гачић, изразивши задовољство због добре сарадње општине Осечина и свих гостију, нагласивши чињеницу да су сви они по неколико пута већ гостовали у Осечини.
Од гостију, први се обратио доцент др Ненад Нинковић, који је дао историјски осврт на контекст у коме је Иван Јастребов боравио у Србији, а потом и разјаснио шта се подразумева под појмом Стара Србија, а шта под појмом Албанија, скренувши пажњу читаоцима да је књига фокусирана на историју Подримља у другој половини XIX века. Проф. др Горан Васин је у свом излагању говорио о значају који је ова књига, заједно са дипломатским радом Ивана Јастребова, имала за побољшање услова живота српског народа у овим областима, али и за очување културне баштине српског народа на овом простору, јер су многе цркве у тој области уништене и заборављене до доласка следећих истраживача, а српски народ је са наведених простора већ тада расељаван и протериван.
Борисав Челиковић, који је и дошао на идеју да се ова књига по први пут објави на српском језику, говорио је о томе како је до тога уопште дошло, колико је то сложен посао био као и о томе колико је значајно чувати једну овакву забелешку о историји српског народа. У прилог томе је и прочитао пар кратких одломака из књиге, како би што боље присутнима илустровао значај књиге, али и привукао читаоце да књигу прочитају, у чему је и успео, ако је судити по реацијама присутних.
