Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године
Обележавање овог дана има за циљ да се кроз песнички израз подрже језичка различитост и језици који су угрожени. Промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света јесу начини да се обележи овај дан, а све с намером да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. УНЕСКО је проглашење Светског дана поезије препознао као могућност и начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Захваљујући поезији откривамо да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања.
Успостављање овог празника има идеју да охрабри: дијалог између поезије и других уметности, повратак усменој традицији рецитала, проучавање поезије, мале независне издаваче који најчешће и објављују књиге поезије.
Посебан циљ празника јесте да скрене пажњу медијима да поезију не представљају као застарео вид уметности, већ да је промовишу као један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет.
Овај програм смо осмислили и припремали уз свесрдну подршку професорке Драгице Пуљезевић. Идеја нам је била да на нашем језику говоримо мање познате песме од познатих аутора, придружили су нам се професори страних језика, наши суграђани који су живели у иностранству или дошли да живе у Србији и наши ученици и чланови, а како су поезија и музика нераѕдвојне, сви ћемо ушивати и у звуцима виолине и хармонике. Биће заступљене све врсте поезије.
Одабране песме казивала нам је професорка Пуљезевић.
Француски језик заступљен је у нашем основном и средњем образовању. Ова средина изнедрила неколио професора француског језика. Са овог говорног подручија одабране песме казивао нам је проф. Милан Симић.
На црквенословенском језику говорио нам је вероучитељ Милован Стевановић. Наташа Тодорић, ученица петог разреда ОШ “Војвода Мишић“ из Пецке, има чаробан глас. У њеној изведби смо чули песме „Тихо ноћи“ Јована Јовановића Змаја и „Песмо моја закити се цвећем“.
Из Републике Кине у нашу Осечину пре две године са својом породицом дошла је Ели, на свом матерењем језику Ели је казивала песму.
Наш дугогодишњи члан је Слађана Васиљевић из Пецке, награђивана је најактивнији члан Библиотејке и учесник литерарних конкурса. Она пиише поезију. За ову прилику, слушали смо родољубиву песму посвећену Пилоту Пуковнику Миленку Павловићу, а потом и лепу песму о богомољи у Скадру.
Професор хармионике Александар Николић припремио је са ученицама пригодан сплет песама.
Госпођа Зорица Тешановић Живела је у Немачкој, у Хамбургу преко 20 година, казивала нам је две песме на немачком језику.
У Микину и част свих нас ученик школе глуме и ученик 3. разреда Ђорђе Васиљевић говорио је „Неповратну песму.“
Марко Мартиновић рођен је у Италији 2009, где је живео и ишао у школи до своје 12 године. Његова породица се вратила у Осечину, и сада је он ученик 7. разреда ОВЦ „Браћа Недић“. Марко нас је почастио стиховима на италијанском језику.
Верица Ерић, правник из Образовно-васпитног центра „Браћа Недић“ рођена је у француској,где је живела до 7. разреда. Верица нам је казивала песму „Барбара“ на француском језику.
Јелена Мркоњић, дугогодишњи шлан Библиотеке 3 године студира у Окалхоми ,где је усавршила знање енглреског језика. За ову прилику говорила нам је две песме.
Наставник Иван Андрић у свом стилу извео песме „Укор“ Бранка Радичевића, у народу познатију као „Где си душо, где си рано“. и „ Емину“ Алеске Шантића уз пртњу виолине.
Професорка француског језика, Јелена Лукић нам је говорила песме на француском језику.
Запослене су беседиле. одабране песме са наших полица.
Народну песму „Орање Марка Крљаевића“, на свој глумачки начин интерпретирали су ученици школе глуме, Ива Павловић, Јована Андрић, Софија Спасојевић и Никола Алексић.
Публику је на столицама сачекао папир са инспиративним речима, тј. публика је добила задатак да одговори стихом на задату реч. Драгица Јанковић и Бранкица Живановић надахнуте речима исписале су своје песме.
