У среду, 27. децембра у Галерији Народне библиотеке Осечина представљен је пројекат „Култура и традиција Рома у Подгорини“ који је из финасијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, а у оквиру конкурса у области савременог стваралаштва који доприносе унапређењу културних делатности националних мањина у Републици Србији у 2023. години реализовала Народна библиотека Осечина у сарадњи са координатором за ромска питања Синишом Муратовићем.
Преко 10 година за редом уз финансијску подршку општине Осечина и Министарства културе и инфорнмисања РС, и стручну помоћ Народног музеја Ваљево, а пре свега уз несебично залагање етнолога ове установе, Гордане Пајић, Народна библиотека Осечина предано ради на истраживању, заштити и презентацији нематеријалног културног наслеђа овог краја.
На основу литературе, архивске грађе али и живих сећања, ове године задржали смо се само на Култури и традицији Рома у Подгорини. Пројекат има за циљ да оснажи Роме у Подгорине и да их укључи у културне делатности. Спроведен је у две фазе.
– у првој фази рада обављена су кабинетска истраживања. Према унапред припремљеном плану и упитнику спровели смо фазу истраживања на терену. Разговарали са казивачима о знањима у вези са обичајном праксом мајалука и уопште са обичајном праксом животног и годишњег циклуса. Теренско истраживање је обављено у ромском насељу Јаловик у селу Коњиц и подразумевало је обављање интервјуа, стварање писане, фото, аудио и видео грађе. Приликом овог истраживања забележен je звучни и видео материјала, који нам је послужио за припрему изложбе и филма, а који остаје у нашој архиви.
– у другој фази пројекта приступили смо се систематизацији и обради прикупљене грађе. Прикупљени и систематизовани подаци представљамо јавности путем изложбе, пратећек каталога и документарног филма, који је монтиран од прикупљеног видео материјала. Многобројни елеменати традиционалне ромске културе захваљујући жени и вештинама које су оне неговале. Многа народна знања и вештине (технике хеклања и веза,) још увек чувају те изложбу и прати ручни радови из приватних колекција. Из фундуса нашег КУД-а „Браћа Недић “ позајмили смо мушку и женску ромску ношњу, а део те ношње и директорка Библиотеке, која је водила програм имала је у својој одевној комбинацији. Народна библиотека Осечина приредидила је употпунила је изложбу лиретатуром из свог фонда на ромском језику и литературу о Ромима.
Део видео материјала укомпонован је у докуметнарно филм под називом „Култура и традиција Рома у Подгорини“ који смо монтирали уз подршку Добриле и Милана Пантелића, а свој глас за наратора је позајмила директ6орка Библиотеке Ана Васиљевић. Филм ћемо погледати након отварања изложбе.
Прилика је да се захвалимо нашим казивачима: Наташи Бешић, Цани Милутиновић, Синиши Муратовићу и Миломиру Муратовићу што су одвојили своје своје време, примили нас у свој домове, пренели нам знања, уступили предмете за потребе изложбе и дозволили да представимо њихова знања у вези са њиховом културом и традицијом. Захваљујемо се на уступљеним фотографијама: породици фотографа Марка Лазића Драгици и Југославу лазићу, Божи Бегановићу, петру Мирчетићу, Синиши Муратовићу, Марку Краљевићу, Зорану Крсмановићу, Милану, Сандри и добрили Пантелић.
Посебну захалност дугујемо Народном музеју Ваљево и госпођи Гордани Пајић, етнологу, која нам је помогла да пројекат стручно дефинишемо, потом да се теренска истраживања адекватно спроведу и, на крају, да се кулура и традиција пофгорских рома опише.
Оскудна је писана грађе о подгорскиим уопште Рома, а обичајима је и нема, па се ослонили само на сећања старијих мештана и породичне албуме који сведоче о неким обичајима. Са остввареним резултатима пројекта: овом изложбом, пратећим каталогом и документарним филмном дали смо добре полазне основе и описе, и отворили многа питања за даље истраживање.
Осећај етничке припадности ромском народу негује се кроз усмено наслеђе, а пре свега језик лепоту ромског језика пренели су нам на програму представљања ромски ученици драмско рецитаторске секције Основне школе „Војвода Мишић“ из Пецке где су деца, као носиоци језичког наслеђа, пренели начин казивања у подгорском крају, који су припремили са професорк Аном Јокић.
Песму „Освајање среће“ Мике Антића на српском је казивао Дарио Муратовић, а на ромском Јован Муратовић
Песму „Слободо“ Пола Елијара Дарио Муратовић интерпретирао на ромском а потом и на српском.
Након обраћања директорке Ане Васиљевић и казивања песама, присутнима се обратио координатор за ромска питања Синишом Муратовићем, који је и сарадник на пропјекту.
Подгорски Роми били су носиоци музичке културе. Занимљиво је, иначе, навести да у ромском језику не постоји израз за музику. Ромски оркестри су свирали на многим свечаностима: свадбама, рођењима, крштењима, испраћајима у војску, слеменима.
За прилику представљања пројекта, а у част лепоте ромске музике на програму су са нама биле две дивне ученице драмско рецитаторске секције Основне школе „Војвода Мишић“ из Пецке Наташа Тодорић и Анђела Бојићић које ду бројну присутну публику почастиле композицијом „Заспо Јанко“
Изложбу је отворила музејски саветник – етнолог Народног музеја Ваљево и председница Музејског друштва Србије Гордана Пајић, а потом је публика погледала документрани филм под називом „Култура и традиција Рома у Подгорини.“
Публика у Галерији изложбу и филм може погледати до 12. фебруара 2024. године.
Фото извештај се налази на ФБ страници Библиотека Осечина.
https://www.facebook.com/profile.php?id=100064953601036
