У просторијама Издвојеног одељења Народне библиотеке Осечина у Пецкој, у петак 26. априла одржано је књижевно вече завичајне песникиње Иване Ненадовић. Повод окупљања био је Иванин песнички првенац збирка песама „Моје далеке љубави“, која је у издавачкој делатности Клуба писаца „Вуково перо“ из Лознице објављена ове године.
Ивана Ненадовић је девојка чије срце куца у ритму поезије, већ дужи низ година, она пише стихове испуњене страшћу и душом. Рођена је у Пецкој, а живи и ствара у својим Гуњацима. Библиотека је њен други дом. Ивана је наш је дугогодишњи члан, за своју активност награђивана титулом најактивнији читалац годџине. Радо је виђен гост и учесник књижевних програма посвећених завичајним ауторима. Учествала је у Такмичењу здравица о шљиви где је говорила ауторску здравицу. Своје богато знање опробала је као учесник квиза „ТВ слагалица“ који се емитује на каналу Радио-телевизије Србије.
Песначка збирка „Моје далеке љубави“ је прва књига поезије Иване Ненадовић, која је попут отварања врата у најдубље делове њеног бића. Свака страница изражава радост, тугу, бол и наду коју носи у себи. Стихови су јој као птице слободне и неукротиве, лепршајући кроз ваздух додирујући срца читалаца. Њени стихови , једном скривени у тами њене собе, сада блистају на полицама библиотеке. Читаоци препознају у њеним стиховима утеху и инспирацију.
Ивана је схватила да писање поезије није само њена страст, већ и њена сврха. Кроз своје стихове је успела да изрази оно што речима не може, да подели своју душу са светом и дотакне срца других . Њен пут од скривеног талента до песникиње био је попут буђења из сна, трансформишући је од обичне девојке у песникуњу чије ће речи живети.
У овом важном културном тренутку за Ивану, нашу установу и опште за место, школа је стала уз нас на челу директором Слободаном Тодорићем, професором српскмог језика и књижевности Аном Јокић и њиховим даровитим ученицима. Песме су казивали :Наташа Тодорић и Дарио Муратовић , Јелена Ненадовић и Матеја Марковић.
Рецензију је прочитала Тања Петровић. .
Наставница српског језика и књижевности Љубинка Стевановић, је из свог угла дала приказ Иванине песничке збирке.
Публика је имала прилику да ужива у музичком предаху, где су учествовали Наташа Тодорић са народном песмом „Где си душо, где си рано“ и Анђела Готовуша која је на виолини извела песму „Бере цура плав јоргован“. Атмосфера је била фантастична , спој поезије и музике је додатно обогатио књижевни догађај.
У програму су учествовале Иванине колегинице по перу, Слађана Васиљевић, Бранкица Зарић и Драгица Јанковић, које су читале Иванину поезију.
„Поезија је заразна. Она је у служби живота. Поезија је у животу. Она је испред живота. Постоји разлог поезије: то је разлог добра.“ Рекао је Пол Елијар.
