У мирном кутку библиотеке, окружени мирисом старих књига и „шапатом“ страница које се окрећу, налазимо уточиште од свакодневнице. Док се удобно сместимо у столицу са омиљеном књигом – новинама, осећамо као да нас речи воде кроз време и простор.
У тишини библиотеке, наш ум добија прилику да се опусти, да се храни новим сазнањима и да се ослободи свакодневног стреса.
И док се предајемо писаној речи, схватамо да су књиге наши најбољи пријатељи. У њима проналазимо инспирацију, хитајући ка новим знањима.
Уз књигу и новине, сваки тренутак у библиотеци постаје драгоцен у којем се осећамо слободно и испуњено.
Фотографије настале у ИО библиотеке у Пецкој, које је „намерно“ забележила колегиница Тања Петровић, сликајући колегу Бранка Петровића.
