У уторак, 18. марта 2025. године у, до последњег места испњеног места у великој читаоници Народне библиотеке Осечина, а сусрет Светском дану поезије, који се прославља 21. марта представљена је песничка књига „Kутија са доминама“ ауторке Љубинке Стевановић – наставнице српског језика и књижевности у пензији, а пре свега – песникиње, приповедача и чувара наше лепе речи.
Љубинка не пише само песме – њен израз обухвата и хаику, кратке приче, рецензије, али и здравице посвећене шљиви, за које је освајала и награде. Њена реч је одраз духа и традиције, али и савременог осећања света.
До сада је објавила збирку песама „Успут ухваћене птице“, књигу лирских записа и песама „Руже у очима“, збирку прозаида „Јабуке за унуке“, збирку хаику поезије „У осунчаном врту“.
„Кутија са доминама“ је 50. наслов у издавачкој делатности Народне библиотеке Осечина, од укупно 72. Иако је ова збирка објављена 2020. године, у тренутку када су сви ми били оковани несигурностима пандемије, сада, 2025. године, коначно је добила свој тренутак да се представи јавности.
Ова песничка књига није само збирка песама и прозаида већ је дубоко подсећање на то колико су значајни тренуци у нашем животу, који се сећањем и записом бране од заборава. Какво је рецимо у песми „Сакупљач мириса“ где песникиња напуни јастук и отпутује на изворе детињства да се одори.
Она пише о свету у којем и најобичнији детаљ може постати симбол живота, о башти, трну, ћилиму, прелу, ливади, хлебу, ружи, глави, о животу који тече кроз мале, свакодневне тренутке. Љубинка Стевановић нас води кроз збирку, упућујући нас на то да не занемарујемо ситнице јер оне обликују наше постојање. Такво је на пример гледање “Из перспективе травке“ из истоимене песме.
Љубинка нам не нуди само стихове, већ нас подстиче да гледамо дубље, да питамо више, да не будемо задовољни површинским одговорима. Нека „Kутија са доминама“ буде подсетник да у сваком тренутку живота постоји могућност за разумевање и откриће. Њене речи нас подсећају да уметност није само естетски израз, већ и дубоко искуство које нас чини пажљивијима према свету, једни према другима и, наравно, према самима себи.
О књизи су говорили: Милуника Митровић, Љубинкина је колегиница по образовању и по перу. За ову збирку дала је рецензију под називом „Неситражени предели речи Љубинке Стевановић“ и она је присутним љубитељима писане речи дала свој приказ. Професор српског језика и књижевности Милена Милисављевић, иначе Љубинкина ученица била је задужена за послове лекутуре и она је присутној публици из свог угла говорила о Љубинкином стваралаштву.
Специјалан гост вечери био је доајен српског новинарства Милош Јевтић. Он са посебном пажњом прати и подржава стваралаштво Љубинке Стевановић и обратио се публици пре саме ауторке.
Директорка библиотеке Ана Васиљевић је поручила љубитељима писане речи: „Вечерас, када је Љубинкино дело пред вама, позивам вас да у њему пронађете не само уметност, већ и филозофију која нас изазива да дубље сагледамо себе и свет око нас. Уживајмо у читању, јер оно што Љубинка Стевановић нуди није само књижевност – то је путовање кроз мисли, кроз речи, кроз домене који нам се чине као доминама, само чекајући да их поставимо у прави ред“.
