Рођен је у 22. фебруара 1935. године од оца Едуарда Киша (Кона), мађарског Јеврејина и мајке Црногорке, у време доношења антијеврејских закона закона у Мађарској, родитељи су крстили малог Данила (Данијел Кон, име по рођењу) у православној цркви у Новом Саду, што му је спасло живот. 1942.године, после новосадског покоља, породица бежи у Мађарску, где је мали Данило живео у веома тешким условима до своје тринаесте године. 1944.године Данилов отац, као и сви његови рођаци, страдаће у Аушвицу.Посредством Црвеног крста,1947.године, репатриран је на Цетиње, у мајчин родни крај. Ту је завршио гимназију, а положио је и пријемни испит у ликовној школи, и две године учио виолину у музичкој школи. У гимназији је писао поезију и преводио мађарске, руске и француске песнике. 1954.године одлази у Београд на студије, где је 1958.године дипломирао као први студент на новоотвореној Катедри за упоредну књижевност.1960.године завршава постдипломске студије одбраном рада „О неким одликама руског и француског симболизма”. Данило Киш је један од наших најпревођенијих писаца и добитник бројних домаћих и међународних награда (Нинова, Андрићева, Седмојулска, Авнојева награда, као и француске, италијанске, немачке и америчке књижевне награде) Био је дописни члан САНУ. Свој први роман „Псалам 44” написао је 1955.године, а потом још три романа, аутобиографске „Башта, пепео”, „Пешчаник” и приповетке „Рани јади”. Укупно је објављено 19 Кишових дела, романа, приповедака, есеја, драма и интервјуа.
Умро је 15.октобра 1989.године у Паризу и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. По својој жељи сахрањен је по православном обреду.
КИШОЧИТАЊАЦ
Читањем одломака из дела Данила Киша, данас је у Библиотеци обележена 33.годишњица од смрти нашег великог књижевника. Књижевним дружењем у библиотеци , желели смо да млађе генерације упознамо са његовим књижевним стваралаштвом и да негујемо сећање на писца који је оставио велики и неизбрисив траг у спској књижевности.