Predstavljena knjiga „Stara Srbija i Albanija“

avg 27, 2020

U utorak, 19. novembra 2019. godine u velikoj čitaonici Narodne biblioteke Osečina, pod pokroviteljstvom opštine Osečina a u organizaciji Narodne biblioteke Osečina i odeljenja Narodnog muzeja Valjevo u Osečini, održana je promocija knjige „Stara Srbija i Albanija“ autora Ivana S. Jastrebova. Reč je o izdanju „Službenog glasnika“ koje je priredio Borisav Čeliković, a na osnovu spisa ruskog konzula u Srbiji iz druge polovine 19. Veka Ivana Jastrebova. Na promociji su se prisutnima obratili: Ana Vasiljević, direktorka Narodne biblioteke Osečina, prof. Svetozar Gačić, savetnik predsednika opštine za kulturu, doc. dr Nenad Ninković i prof. dr Goran Vasin, profesori na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i Borisav Čeliković, priređivač i predstavnik „Službenog glasnika“.

Prisutne je najpre pozdravila Ana Vasiljević ispred organizatora, koja je pozdravila uvažene goste i dala kratak uvid u biografiju ruskog diplomate na službovanju na Balkanu, Ivana S. Jastrebova. Potom je reč uzeo prof. Gačić, izrazivši zadovoljstvo zbog dobre saradnje opštine Osečina i svih gostiju, naglasivši činjenicu da su svi oni po nekoliko puta već gostovali u Osečini.

Od gostiju, prvi se obratio docent dr Nenad Ninković, koji je dao istorijski osvrt na kontekst u kome je Ivan Jastrebov boravio u Srbiji, a potom i razjasnio šta se podrazumeva pod pojmom Stara Srbija, a šta pod pojmom Albanija, skrenuvši pažnju čitaocima da je knjiga fokusirana na istoriju Podrimlja u drugoj polovini XIX veka. Prof. dr Goran Vasin je u svom izlaganju govorio o značaju koji je ova knjiga, zajedno sa diplomatskim radom Ivana Jastrebova, imala za poboljšanje uslova života srpskog naroda u ovim oblastima, ali i za očuvanje kulturne baštine srpskog naroda na ovom prostoru, jer su mnoge crkve u toj oblasti uništene i zaboravljene do dolaska sledećih istraživača, a srpski narod je sa navedenih prostora već tada raseljavan i proterivan.

Borisav Čeliković, koji je i došao na ideju da se ova knjiga po prvi put objavi na srpskom jeziku, govorio je o tome kako je do toga uopšte došlo, koliko je to složen posao bio kao i o tome koliko je značajno čuvati jednu ovakvu zabelešku o istoriji srpskog naroda. U prilog tome je i pročitao par kratkih odlomaka iz knjige, kako bi što bolje prisutnima ilustrovao značaj knjige, ali i privukao čitaoce da knjigu pročitaju, u čemu je i uspeo, ako je suditi po reacijama prisutnih.

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja