BIBLIOTEKA U OSEČINI PROBUDILA SVET STIHOZBORJEM

apr 1, 2022

Svetski dan poezije proslavlja se 21. marta i ustanovljen je od strane UNESKO-a 1999. godine

Obeležavanje ovog dana ima za cilj da se kroz pesnički izraz podrže jezička različitost i jezici koji su ugroženi. Promocija čitanja i pisanja, objavljivanja i proučavanja poezije u jezičkim zajednicama širom sveta jesu načini da se obeleži ovaj dan, a sve s namerom da se oda priznanje nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima. UNESKO je proglašenje Svetskog dana poezije prepoznao kao mogućnost i način da se izrazi jedinstvo u kreativnosti ljudskog uma. Zahvaljujući poeziji otkrivamo da pojedinci svuda u svetu dele ista pitanja, misli i osećanja.

Uspostavljanje ovog praznika ima ideju da ohrabri: dijalog između poezije i drugih umetnosti, povratak usmenoj tradiciji recitala, proučavanje poezije, male nezavisne izdavače koji najčešće i objavljuju knjige poezije.

Poseban cilj praznika jeste da skrene pažnju medijima da poeziju ne predstavljaju kao zastareo vid umetnosti, već da je promovišu kao jedan od mogućih načina da društvo u celini povrati i potvrdi svoj identitet.

Ovaj program smo osmislili i pripremali uz svesrdnu podršku profesorke Dragice Puljezević. Ideja nam je bila da na našem jeziku govorimo manje poznate pesme od poznatih autora, pridružili su nam se profesori stranih jezika, naši sugrađani koji su živeli u inostranstvu ili došli da žive u Srbiji i naši učenici i članovi, a kako su poezija i muzika neraѕdvojne, svi ćemo ušivati i u zvucima violine i harmonike. Biće zastupljene sve vrste poezije.

Odabrane pesme kazivala nam je profesorka Puljezević.

Francuski jezik zastupljen je u našem osnovnom i srednjem obrazovanju. Ova sredina iznedrila nekolio profesora francuskog jezika. Sa ovog govornog područija odabrane pesme kazivao nam je prof. Milan Simić.

Na crkvenoslovenskom jeziku govorio nam je veroučitelj Milovan Stevanović. Nataša Todorić, učenica petog razreda OŠ “Vojvoda Mišić“ iz Pecke, ima čaroban glas. U njenoj izvedbi smo čuli pesme „Tiho noći“ Jovana Jovanovića Zmaja i „Pesmo moja zakiti se cvećem“.

Iz Republike Kine u našu Osečinu pre dve godine sa svojom porodicom došla je Eli, na svom materenjem jeziku Eli je kazivala pesmu.

Naš dugogodišnji član je Slađana Vasiljević iz Pecke, nagrađivana je najaktivniji član Bibliotejke i učesnik literarnih konkursa. Ona piiše poeziju. Za ovu priliku, slušali smo rodoljubivu pesmu posvećenu Pilotu Pukovniku Milenku Pavloviću, a potom i lepu pesmu o bogomolji u Skadru.

Profesor harmionike Aleksandar Nikolić pripremio je sa učenicama prigodan splet pesama.

Gospođa Zorica Tešanović Živela je u Nemačkoj, u Hamburgu preko 20 godina, kazivala nam je dve pesme na nemačkom jeziku.

U Mikinu i čast svih nas učenik škole glume i učenik 3. razreda Đorđe Vasiljević govorio je „Nepovratnu pesmu.“

Marko Martinović rođen je u Italiji 2009, gde je živeo i išao u školi do svoje 12 godine. Njegova porodica se vratila u Osečinu, i sada je on učenik 7. razreda OVC „Braća Nedić“. Marko nas je počastio stihovima na italijanskom jeziku.

Verica Erić, pravnik iz Obrazovno-vaspitnog centra „Braća Nedić“ rođena je u francuskoj,gde je živela do 7. razreda. Verica nam je kazivala pesmu „Barbara“ na francuskom jeziku.

Jelena Mrkonjić, dugogodišnji šlan Biblioteke 3 godine studira u Okalhomi ,gde je usavršila znanje englreskog jezika. Za ovu priliku govorila nam je dve pesme.

Nastavnik Ivan Andrić u svom stilu izveo pesme „Ukor“ Branka Radičevića, u narodu poznatiju kao „Gde si dušo, gde si rano“. i „ Eminu“ Aleske Šantića uz prtnju violine.

Profesorka francuskog jezika, Jelena Lukić nam je govorila pesme na francuskom jeziku.

Zaposlene su besedile. odabrane pesme sa naših polica.

Narodnu pesmu „Oranje Marka Krljaevića“, na svoj glumački način interpretirali su učenici škole glume, Iva Pavlović, Jovana Andrić, Sofija Spasojević i Nikola Aleksić.

Publiku je na stolicama sačekao papir sa inspirativnim rečima, tj. publika je dobila zadatak da odgovori stihom na zadatu reč. Dragica Janković i Brankica Živanović nadahnute rečima ispisale su svoje pesme.

 

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja