9. Прело “Домаћине, истерај де прелце, док ја нисам бацила вретенце“

дец 24, 2021

Овогодишњи пројекат носи назив „Предење у oсечинском крају“ који је Народна библиотека Осечини у просторијама Издвојеног одељења у Пецкој организовала у уторак, 23. новембр било je 9. по реду. Добродошлицу на почетку програма упутила је завичајна песникиња Јелена Брадоњић песмом „Прело“.

Према унапред припремљеном плану и упитнику спровели смо фазу  истраживања на терену. Од јула до новембра разговарали смо са 15 казивача. Жене су нам казивале о знањима у вези са ручним предењем: специфичности технике предења, сировинама и њиховој припреми за предење, справама за рад и локалној терминологији, народним веровањима везаним за предење и прелу- као једаном од најпознатијих облика окупљања, забављања и дружења сеоских жена је прело, које у основи има и потребу за обављањем корисног посла и узајамног помагања.

Многобројни елеменати традиционалне сеоске културе осечинског краја, сачували су се захваљујући жени и вештинама које су оне неговале. Mнога народна знања и вештине још увек сe чувају и преносе на млађе генерације. Једно од њих је и ручно предење вуне, јер је вуна као сировина увек била најзаступљенија. Предење настало током 19. и 20 века део је НКН које баштине жене осечинског краја. Данас, у нашем крају жене различитих генерација још увек преду  за споствене потребе. Углавном се преде вуна за од које се плету чарапе, џемпери и прслуци Наше прело је за ових  9 година постојања постало познато како у Подгорини, тако и у Азбуковици, Рађевини, Подрињу, Колубарском округу. О њему се прича, али и пева. Са циљем да народно стваралаштво и обичаје нашег краја сачувамо од заборава, а са жељом да старије суграђане поново окупимо, а младе да упознамо са начином живота наших сртарих, Библиотека је 2013. обновила  обичај прела. То обнављање показао нам је  да се многа народна знања  још увек чувају и да су наше жене вољне да га поренесу на млађе генерације.

Поучени тим сазнањима, девету годину за редом уз финансијскку подршку општине Осечина и Министарства културе и инфорнмисања РС,  и стручну помоћ Народног музеја Ваљево, а пре свега уз несебично залагање етнолога ове установе, Гордане Пајић,  Народна библиотека Осечина предано ради на истраживању, заштити и презентацији НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА осечинског краја. Истрајавамо у нашем циљу да системски проучимо све елементе и да направимо базу података. На основу литературе, архивске грађе али и живих сећања, ове године задржали смо  се само на сегменту „Предење у осечинском крају“, које нам је  пружило податке о: специфичности технике предења, справама за рад и  народним веровањима везаним за предење. Приликом овог истраживања забележено је обиље  звучног и видео материјала, који нам је послужио  за припрему изложбе, а који остаје у нашој архиви ради издвајања предлога за Национални регистар нематеријалног куктурног наслеђа. Изложба, коју ћемо најпре отворити у оквиру програма прела носи назив “ Домаћине, истерај де прелце, док ја нисам бацила вретенце“ што је стих који смо забележили од нашег најстаријег казивача Јелене Панић рођене 1934.г. из Скадра.

Део видео материјала укомпонован је у докуметнарно етнолошки филм под називом „Предење у осечинском крају“  који смо монтирали уз подршку Добриле и Милана Пантелића, а  свој глас за наратора нам је позајмила водитељка Мирјана Чворић Губелић.

Казивачима су одвојили своје своје време, примили нас у своје домове, пренели нам знања, уступили предмете за потребе изложбе и дозволили да представимо њихова знања у вези са ручним предењем која су јако важна за представљање сегмената елемената НКН овог краја. Казивачи су: Нада Костадиновић, Љубинка Лукић, Ивана и Споменка Илић,  Милена Новаковић, Јелена Панић, Зорка Петровић, Дивна Милутиновић, Милка Недић, Војка Јовановић, Живомирка Жика Петровић, Негосава Ђермановић, Зорка Недељковић, Вида Ђермановић, Вера Павловић, а у филму су се нашили и Војка Ерић, Боса Васиљевић и вуновлачар Мирко Гавриловић.

Народни музеј Ваљево и госпођа Гордана Пајић, етнолог, су нам  помогли да пројекат стручно дефинишемо, потом да се теренска истраживања адекватно спроведу и, на крају, да се елементи НКН осечинског краја опишу. Госпођа Гордана Пајић је отворила изложбу, а у наставку је следила премијера филма „Предење у Осечинском крају“

Прело у Подгорини окупља све генерације. Најмлађи учесници су деца из Основне школе „Војвода Мишић“ из Пецке, чланови КУД-а „Младост“ Пецка.

Наше овогодишње прело  подржале су:

– традиционално наше дрге преље из Љубовије и њихово удружење „ Вила“  са председницом Смиљаном Петровић,

– први пут учесници нашег прела су наши драги гости и колеге из Малог Зворника, а челу са директорком библиотеке „17 септембар“ Славојком Спасеновић

На прелу су биле и наше преље које се  окупљају око пројекта Центра за социјални рад „ У сусрет потребама старих “ на челу са председницом Цаном Живановић

Затим,  домаћини, даме које гравитирају ка Пецкој и Удружењу пензионера са председникoм Ђура Марковић, а ту су биле и наше драге преље са територије наше општине које индивидуално учествују.

Овогодишње прело медијски прате: Филмска продукција 3 Д из Брезовица Добрила и Милан Пантелић, редакција Подгораца, Радио Осечина и  Лист Напред.

Песме су вечније од човека. Оне памте оно што човек заборави. Оне су запамтиле све и постале споменици. Кроз стихове се исказује љубав, даје мишљење о појединим појавама, бележе се историјски догађаји. Зора Васиљевић, наша колегиница из Библиотеке „Милован Глишић“ из Љубовије изводи песму „Месечина а ја зовем прело“

Програмом  прела предвиђено је такмичење у предењу, а такмичарски део ограничен је на 30 минута и предвиђено је 5 награда. Награђујемо прељу која највише опреде за то време, која најтање преде, бирамо  најлепшу преслицу на прелу, најстарију  и најмлађу прељу у оквиру пријављених преља.

До 22. новембра пријављено је 31 преља.

Такмичење у предењу се одвијало на бини  паралелно са  програмом. Било је потребно да свака учесница има 100 грама пређе. Жири је био у саставу:

Гордана Пајић, етнолог, председник жирија,

Смиљана Петровић, члан, председница удружења “Вила“, из Љубовије.

Станица Цана Живановић из Осечина у име домаћина, члан.

Критеријум који треба задовољити је танко предење и таква пређа ће се оцењивати.

По оцени жирија највише је опрела Винка Јевтић из Драгодола, најтања Вера Брадоњић из Комирића, најстарија преља Зорка Недељковић(1941), титулу најмлађе преље однела  је Ивана Илић (1997), награду за најлепшу преслицу је однела Милена Новаковићиз Гуњака.

У програму су учествовали ученици Основне школе „Војвода Живојин Мишић“ из Пецке, који су са својом професорком српског језика и књижевности Аном Јокић, припремили пригодан програмо о прелима и моби под називом „Повратак традицији“, КУД „Младост“ Пецка, воденичар из Ђедине воденице Драган Живановић, Зора Васиљевић. У наставку програма учествовао је Жоја Симић и Александра Николић.

 

 

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja