Ovogodišnji projekat nosi naziv „Predenje u osečinskom kraju“ koji je Narodna biblioteka Osečini u prostorijama Izdvojenog odeljenja u Peckoj organizovala u utorak, 23. novembr bilo je 9. po redu. Dobrodošlicu na početku programa uputila je zavičajna pesnikinja Jelena Bradonjić pesmom „Prelo“.
Prema unapred pripremljenom planu i upitniku sproveli smo fazu istraživanja na terenu. Od jula do novembra razgovarali smo sa 15 kazivača. Žene su nam kazivale o znanjima u vezi sa ručnim predenjem: specifičnosti tehnike predenja, sirovinama i njihovoj pripremi za predenje, spravama za rad i lokalnoj terminologiji, narodnim verovanjima vezanim za predenje i prelu- kao jedanom od najpoznatijih oblika okupljanja, zabavljanja i druženja seoskih žena je prelo, koje u osnovi ima i potrebu za obavljanjem korisnog posla i uzajamnog pomaganja.
Mnogobrojni elemenati tradicionalne seoske kulture osečinskog kraja, sačuvali su se zahvaljujući ženi i veštinama koje su one negovale. Mnoga narodna znanja i veštine još uvek se čuvaju i prenose na mlađe generacije. Jedno od njih je i ručno predenje vune, jer je vuna kao sirovina uvek bila najzastupljenija. Predenje nastalo tokom 19. i 20 veka deo je NKN koje baštine žene osečinskog kraja. Danas, u našem kraju žene različitih generacija još uvek predu za spostvene potrebe. Uglavnom se prede vuna za od koje se pletu čarape, džemperi i prsluci Naše prelo je za ovih 9 godina postojanja postalo poznato kako u Podgorini, tako i u Azbukovici, Rađevini, Podrinju, Kolubarskom okrugu. O njemu se priča, ali i peva. Sa ciljem da narodno stvaralaštvo i običaje našeg kraja sačuvamo od zaborava, a sa željom da starije sugrađane ponovo okupimo, a mlade da upoznamo sa načinom života naših srtarih, Biblioteka je 2013. obnovila običaj prela. To obnavljanje pokazao nam je da se mnoga narodna znanja još uvek čuvaju i da su naše žene voljne da ga porenesu na mlađe generacije.
Poučeni tim saznanjima, devetu godinu za redom uz finansijskku podršku opštine Osečina i Ministarstva kulture i infornmisanja RS, i stručnu pomoć Narodnog muzeja Valjevo, a pre svega uz nesebično zalaganje etnologa ove ustanove, Gordane Pajić, Narodna biblioteka Osečina predano radi na istraživanju, zaštiti i prezentaciji NEMATERIJALNOG KULTURNOG NASLEĐA osečinskog kraja. Istrajavamo u našem cilju da sistemski proučimo sve elemente i da napravimo bazu podataka. Na osnovu literature, arhivske građe ali i živih sećanja, ove godine zadržali smo se samo na segmentu „Predenje u osečinskom kraju“, koje nam je pružilo podatke o: specifičnosti tehnike predenja, spravama za rad i narodnim verovanjima vezanim za predenje. Prilikom ovog istraživanja zabeleženo je obilje zvučnog i video materijala, koji nam je poslužio za pripremu izložbe, a koji ostaje u našoj arhivi radi izdvajanja predloga za Nacionalni registar nematerijalnog kukturnog nasleđa. Izložba, koju ćemo najpre otvoriti u okviru programa prela nosi naziv “ Domaćine, isteraj de prelce, dok ja nisam bacila vretence“ što je stih koji smo zabeležili od našeg najstarijeg kazivača Jelene Panić rođene 1934.g. iz Skadra.
Deo video materijala ukomponovan je u dokumetnarno etnološki film pod nazivom „Predenje u osečinskom kraju“ koji smo montirali uz podršku Dobrile i Milana Pantelića, a svoj glas za naratora nam je pozajmila voditeljka Mirjana Čvorić Gubelić.
Kazivačima su odvojili svoje svoje vreme, primili nas u svoje domove, preneli nam znanja, ustupili predmete za potrebe izložbe i dozvolili da predstavimo njihova znanja u vezi sa ručnim predenjem koja su jako važna za predstavljanje segmenata elemenata NKN ovog kraja. Kazivači su: Nada Kostadinović, Ljubinka Lukić, Ivana i Spomenka Ilić, Milena Novaković, Jelena Panić, Zorka Petrović, Divna Milutinović, Milka Nedić, Vojka Jovanović, Živomirka Žika Petrović, Negosava Đermanović, Zorka Nedeljković, Vida Đermanović, Vera Pavlović, a u filmu su se našili i Vojka Erić, Bosa Vasiljević i vunovlačar Mirko Gavrilović.
Narodni muzej Valjevo i gospođa Gordana Pajić, etnolog, su nam pomogli da projekat stručno definišemo, potom da se terenska istraživanja adekvatno sprovedu i, na kraju, da se elementi NKN osečinskog kraja opišu. Gospođa Gordana Pajić je otvorila izložbu, a u nastavku je sledila premijera filma „Predenje u Osečinskom kraju“
Prelo u Podgorini okuplja sve generacije. Najmlađi učesnici su deca iz Osnovne škole „Vojvoda Mišić“ iz Pecke, članovi KUD-a „Mladost“ Pecka.
Naše ovogodišnje prelo podržale su:
– tradicionalno naše drge prelje iz Ljubovije i njihovo udruženje „ Vila“ sa predsednicom Smiljanom Petrović,
– prvi put učesnici našeg prela su naši dragi gosti i kolege iz Malog Zvornika, a čelu sa direktorkom biblioteke „17 septembar“ Slavojkom Spasenović
Na prelu su bile i naše prelje koje se okupljaju oko projekta Centra za socijalni rad „ U susret potrebama starih “ na čelu sa predsednicom Canom Živanović
Zatim, domaćini, dame koje gravitiraju ka Peckoj i Udruženju penzionera sa predsednikom Đura Marković, a tu su bile i naše drage prelje sa teritorije naše opštine koje individualno učestvuju.
Ovogodišnje prelo medijski prate: Filmska produkcija 3 D iz Brezovica Dobrila i Milan Pantelić, redakcija Podgoraca, Radio Osečina i List Napred.
Pesme su večnije od čoveka. One pamte ono što čovek zaboravi. One su zapamtile sve i postale spomenici. Kroz stihove se iskazuje ljubav, daje mišljenje o pojedinim pojavama, beleže se istorijski događaji. Zora Vasiljević, naša koleginica iz Biblioteke „Milovan Glišić“ iz Ljubovije izvodi pesmu „Mesečina a ja zovem prelo“
Programom prela predviđeno je takmičenje u predenju, a takmičarski deo ograničen je na 30 minuta i predviđeno je 5 nagrada. Nagrađujemo prelju koja najviše oprede za to vreme, koja najtanje prede, biramo najlepšu preslicu na prelu, najstariju i najmlađu prelju u okviru prijavljenih prelja.
Do 22. novembra prijavljeno je 31 prelja.
Takmičenje u predenju se odvijalo na bini paralelno sa programom. Bilo je potrebno da svaka učesnica ima 100 grama pređe. Žiri je bio u sastavu:
Gordana Pajić, etnolog, predsednik žirija,
Smiljana Petrović, član, predsednica udruženja “Vila“, iz Ljubovije.
Stanica Cana Živanović iz Osečina u ime domaćina, član.
Kriterijum koji treba zadovoljiti je tanko predenje i takva pređa će se ocenjivati.
Po oceni žirija najviše je oprela Vinka Jevtić iz Dragodola, najtanja Vera Bradonjić iz Komirića, najstarija prelja Zorka Nedeljković(1941), titulu najmlađe prelje odnela je Ivana Ilić (1997), nagradu za najlepšu preslicu je odnela Milena Novakovićiz Gunjaka.
U programu su učestvovali učenici Osnovne škole „Vojvoda Živojin Mišić“ iz Pecke, koji su sa svojom profesorkom srpskog jezika i književnosti Anom Jokić, pripremili prigodan programo o prelima i mobi pod nazivom „Povratak tradiciji“, KUD „Mladost“ Pecka, vodeničar iz Đedine vodenice Dragan Živanović, Zora Vasiljević. U nastavku programa učestvovao je Žoja Simić i Aleksandra Nikolić.
