Zavičajni pisci

BRADONJIĆ, Jelena

Jelena Bradonjić rođena je 1975. godine u Gornjem Crniljevu kod Osečine. Osnovnu školu je učila u Gornjem i Donjem Crniljevu. Od 1993. Odlazi u Komirić, u dolinu reke Jadar, gde se udala i gde i danas živi sa svojom porodicom. Zaposlena je u Predškolskoj Ustanovi „Lane“ u Osečini.
Do sada je objavila tri zbirke pesama։ „Svet detinjstva“(2012), „Moja daleka zvezdo“ (2013), „Biserne reči“(2017).

VASILJEVIĆ, Ana

Ana Vasiljević, devojačko Ivković rođena je 1987. godina u Valjevu. Godine 2010. diplomirala je na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, a 2011. završila master studije na pomenutom fakultetu sa zvanjem master filolog. Od 2011. godine radi u Narodnoj biblioteci Osečina u Osečini na poslovima diplomiranog bibliotekara.
Autor je: „Tkačka terminologija sela Skadra kod Valjeva“, 2013; Predgovora za roman „ Knjiga “ Sanje Živković, sa koleginicom Jelicom Zeljić priredila je antologiju pesama i zdravica o šljivi, “ Šljivi u čast “ 2013. g; sa Gordanom Pajić objavila je publikaciju „Tehnike tradicionalne ženske radinosti u osečinskom kraju“ 2016. godine i „Kuvarice zlato moje, tebe hvali jelo tvoje“ 2020. Autor je tekstova za portal o šljivi i šljivarstvu http://digitalnasljiva.unilib.rs/ . Lektor je zbirke pesama “ Nemi govornik “ zavičajnog autora Milana Ivanovića. Urednik u izdavačkoj delatnosti biblioteke.
Živi u Osečini. Udata i majka je dvoje dece.

VIDAKOVIĆ, Aleksandar

Aleksandar Vidaković rođen je u Beogradu 1945. godine, ali je detinjstvo proveo u Osečini, o čemu svedoče i neke njegove pesme ( “Crkva u Osečini“, „Sneg“, „Božić u Osečini“, „Groblje u Osečini“ i dr). Radni vek uglavnom je proveo u Valjevu i valjevskoj „Srbijanci“ radeći na ekonomskim poslovima, ali su mu prava interesovanja bila okrenuta prema umetnosti, filozofiji i duhovnosti. Poeziju je u dugom nizu godina objavljivao u srpskim listovima i časopisima „Književnim novinama“, „Savremeniku“, „Svetigori“, „Luči“ i drugim,a zastupljen je i u brojnim pesničkim antologijama i zbornicima: Bogorodica Trojeručica Hilandarska“, srpski pesnici 20. veka, „Ugao“ – Vršac, „Hilandar“, „Bagdala“ – Kruševac, „Apostrof“ – Beograd i drugi. Sada, kao penzioner, živi u Valjevu.
Objavio je sledeće pesničke knjige: „Hram“ (1995), „Dar“(1999), „Reč“(2006), „Trag“( 2014).

GLADOVIĆ, Gordana T.

Gordana Gladović rođena je 1976. godine u Valjevu, ali je detinjstvo provela u Komiriću, nedaleko od Osečine, gde je završila osnovnu školu. U Valjevu završava srednju ekonomsku školu, a u Beogradu Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti i 2001. godine se, kao nastavnik likovnog vaspitanja, zapošljava u izdvojenom odeljenju Srednje ekonomske škole iz Valjeva u Osečini i u Osnovnoj školi „Braća Nedić“ u Osečini, gde i danas radi. Bavi se i slikarstvom i u mladosti je imala dosta kolektivnih likovnih izložbi u Osečini, Loznici, Beogradu, Rumi, Inđiji, Aranđelovcu, i drugim mestima. Izvesno vreme živela je u Osečini, a sada sa porodicom živi u Valjevu.
Objavila je knjigu pesama pod nazivom „Odijina kletva“ (1999) godine.

GRUJIČIĆ, Živan (1955-2014)

Živan Grujičić rođen je 1955. godine u Osečini, gde je proveo čitav svoj životni i radni vek. Veoma rano, kao član Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ u Valjevu, a kasnije i u Osečini, počinje da se bavi arheologijom i plodnim istraživačkim radom. Dao je veliki doprinos istraživanju daleke prošlosti Osečine, Podgorine, Rađevine i Azbukovice, o čemu je objavio više zapaženih i veoma korisnih radova, kao što su: „Grad Vagane na Jadru“, „Soko grad na Rožnju“, „Rimski kastrum u reci Ljuboviđi“, „Grad Gradište“, „Crkva brvnara u selu Skadru“, „Stara crkva u Osečini“, „Nekropole i grobni belezi osečinskog kraja“, „Panđurište – neolitsko naselje“, „Neolitsko stanište u pećini Kamenjači u Tuđinu“, „Neolitsko naselje u Bastavu“, „Grad Gradac u Tolisavcu“ i dr. Autor je i publikacije „Osečinski kraj u preistoriji“, koji su na neki način naučno verifikovali i autoriteti iz ove oblasti dr Milutin Garašanin, dr Marija Isailović i mr Novak Milošević.
Od 1974. do 1995. godine je bio zaposlen u preduzeću „Podgorka“ u Osečini, a od 1995. radio je u Narodnoj biblioteci Osečina. U to vreme radio je paralelno na postavci Zavičajnog muzeja pri Narodnoj biblioteci. Godine 2014. razboleo se i umro u pedeset devetoj godini života.
Objavio je sledeće knjige: „Osečinski kraj u praistoriji“ (1989), „Rađ: veliki vitez velikog kneza“ (1990), „Istorija osečanskog kraja“ (1994), „Letopis – kulturno-umetnički amaterizam u Osečini“ i „Vitezi svetlosti“ (1998), „Život i smrt Milenka Pavlovića pilota-pukovnika“ (2001), „Naselja opštine Osečina“ (2002), „Ljubav i smrt u Budimu“ (2004), „Spomen-kosturnica u Osečini: u slavu heroja Prvog svetskog rata“ (2011).

ĐURIČIĆ Mladen (1889 – 1987)

Mladen Đuričić je rođen u Zablaću kod Šapca 1889. godine u trgovačkoj porodici. Njegov otac rodom je iz Bratačića, sela koje će na neki način postati glavni ili takozvanin globalni junak njegovog romana „Jadar topi brda“. Školovao se u Nakučanima i Šapcu i bio prinuđen da se, zbog očeve smrti, rano zaposli u neprivlačnoj kolonijalno-balkanskoj službi. Odatle u dvadesetoj godini života, tačnije od 1909-1929. radio u Rečnoj plovidbi . U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao ratni dopisnik i činovnik, a posle rata radio je kao pomoćnik komandanta Beogradskog pristaništa i zapovednik parobroda, a još kasnije kao šef Rečne plovidbe, sekretar Narodne skupštine, te, najzad, kao bibliotekar 1929- 1941. godine . Penzionisan je 1946. godine, a umro u Beogradu četrdeset i jednu godinu kasnije. Napisao je preko 40 knjiga: romana, pripovedaka, pesama, antologija, epigrafa itd.
Najpoznatije delo jeste roma „Jadar topi brda“ (Kosmos, Beograd, 1958.), zatim „Crvene zvezde“ (1920), „Na talasima“ (1928), „Vodozemci“ (1931), „Deveti val“ (1933), „Kapetan Tise“ (1936), „Mrtva straža“ (1939), „Epigrami, epitafi, epigrafi“ (1962), „Odžakovići“ (1963), „Pocersko selo Nakučani“ (1969), „Samoubistvo neznanog junaka“ (1971), „Oskoruše“ (1973).

ZELJIĆ, Jelica

Jelica Zeljić (rođena Janković, 1971. u Komiriću), udata, majka troje dece, radi na poslovima knjižničara u Narodnoj biblioteci Osečina. Godine 2013. u izdanju Narodne biblioteke Osečina izlazi Antologija pesama i zdravica o šljivi pod nazivom „Šljivi u čast„u kojoj je uzela učešće kao preređivač i sakupljač. Autor je tekstova za portal o šljivi i šljivarstvu http://digitalnasljiva.unilib.rs/ . Učestvovala je u takmičenju zdravičara 2017. godine, gde je osvojila treće mesto. Piše kratke crtice. Živi u Osečini.

IVANOVIĆ, Milan

Milan Ivanović rođen je 1948. godine u Gornjem Crniljevu kod Osečine, gde je započeo osnovnoškolsko obrazovanje, koje je završio u Osečini. Tehničku školu završio je u Valjevu, posle čega se zaposlio i vanredno studirao elektrotehniku. Godine 1968. i 1969. kratko je radio u beogradskom preduzeću „Autoput“ i valjevskoj „Srbijanci“, da bi se posle odsluženja vojnog roka u Splitu, 1971. zaposlio u termoelektrani preduzeća „Viskoza“ iz Loznice, gde je proveo ostatak radnog veka. Piše pesme, haiku, aforizme, epigrame, humoreske, poeziju za decu, kratke priče i druge forme. Zastupljen je u više od 20 zbornika poezije: „Rudnička vrela“ (G. Milanovac), „Šumadijske metafore“ (Mladenovac), „Čegarske vatre“ (Niš) itd. Zastupljen je u „Zborniku najuspešnijih podrinjskih pesnika“ i u „Zborniku pesama za komponovanje“.Zajednice književnih klubova Srbije. Jedan je od osnivača smotre pesnika „Vukovi lastari“ u Loznici.
Dobitnik je mnogobrojnih nagarda, između ostalih i Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije 1987. god. za doprinos pesništvu. Na susretima drugarstva 1973. god. u Boru osvaja prvo mesto u Srbiji za pesmu „U kotarici mi majka selo donela“. Ovu pesmu komponovao je Radomir Petrović, a šabački hor „66 devojaka“ na takmičenju u Belgiji pevajući osvaja prvo mesto u Evropi. Ova pesma bila je nekoliko godina i špica radio emisije „Dragovanje“.
Objavio je sledeće knjige: „Lahor Vlašića“ (1988), „Eno lava gde žvakava: pesme za decu“, (2001), „Gledanje u plećku: zavetne pesme“, Ruma – Loznica, (2002), Topot sa Zvečana: „Kazivanje Milutina Tadijinog“, Ruma, (2004), „Između snova i svetova: resital posvećen pilotu Milenku Pavloviću“, Osečina, (2005), „Uvis pasti sve do vlasti: epigrami“, Loznica, (2007), “Čičak u duši: aforizmi“, Loznica, (2009), „Kiša pada naglavačke: pesme za decu“, Loznica, (2010), „Nemi govornik: misaone pesme“, Osečina, (2012), „Azbuka: pesme“, Loznica, (2014).

ILKIĆ, Živka (1936-2008)

Živka Ilkić rođena je 1936. godine u Komiriću, kao sedmo dete. Osnovno školovanje započela je u rodnom mestu, a završila ga u Omoljici, gde je završila i tri razreda niže gimnazije, dok četvrti završava u Beogradu 1952, a 1956. godine završava i srednju bibliotekarsku školu i odmah se zapošljava u Gradskoj biblioteci u Pančevu, gde je provela čitav radni vek, od 1956. do 1996. godine. Uz rad je i studirala i vanredno završila studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za srpskohtvatski jezik i jugoslovenska književnost. Decenijama je bila veoma aktivna u kulturnom životu Pančeva, za šta je dobila i nagradu “Zlatni žižak“ (1991), kao i u oblasti bibliotekarstva, gde je dobila tadašnje najviše republičko priznanje u Srbiji za rezultate u toj oblasti – Nagradu „Milorad Panić Surep“ (1996).
Objavila je dve knjige pesama: „Ružičasta magla“ (1996) i „Cvat magnolije (2004).

JANKOVIĆ, Biljana

Biljana Janković je rođena 1970. godine u Osečini. Završila je poljoprivrednu školu u Valjevu, gde i sada živi.. Počela je da piše veoma rano, najpre poeziju, a zatim i prozu. Dugogodišnji je saradnik lista „Treće oko“, „Zona“, „Omaja“ u kome objavljuje svoje priče o ljudima, događajima, ljubavima i verovanjima.
Objavila je zbirku priča „Knjiga nespomenica“ 2010. godine.

JOVANOVIĆ, Luka ( 1891 – 1942)

Luka Jovanović se rodio 1891. godine u Konjicu „u užičkom kraju“, a to veoma lako može biti i Konjic u osečinskoj opštini. Luka je životom i delovanjem bio u snažnoj vezi sa ovim područjima: u mladosti, a i kasnije je živeo u Gunjacima; majka Mileva (devojačko Mirić) mu je iz Lopatnja, a bio je oženjen Stojanom Andrić iz Dragodola. U gradu na Kolubari je takođe aktivno boravio i radio, i tu je 1935. štampao svoj jedini, sada već po posebnim okolnostima poznati roman „Sin bede“, a 1941. godine je stupio i u Valjevski partizanski odred, u kom će, u februaru 1942. i poginuti u Družetićima kod Užica.
U svom kratkom i burnom životu Luka se bavio zemljoradnjom, trgovinom i pisanjem, a bio je i učesnik ratova od 1912. do 1918. godine, da bi jedno vreme proveo je i u austrougarskom zarobljeništvu. Godine 1926. objavio je raspravu „Organizacija seoskih zadruga“, a sarađivao je i sa listovima „Rad“ iz Beograda, „Mlada trezvenost“ iz Užica i drugim.

KRSMANOVIĆ, Zoran

Zoran Krsmanović rođen je u Valjevu 1946. godine, ali je detinjstvo proveo u Osečini, gde je odrastao i završio osnovnu školu. Po završenom osnovnom školovanju, upisao je gimnaziju u Valjevu gde je bio član literalne sekcije. Godine 1968. on odlazi u Beograd, gde se zapošljava u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograda (GSP) i sa sobom nosi „dve sveske“ svojih stihova, od kojih neke objavljuje u glasilu GSP. Tu sa grupom literata zaposlenih u istom preduzeću početkom 1970. godine formira književni klub „Nikola Tesla.
Objavio je tri knjige: „Očevidac mojih uspomena“(2015), „Moja (o)sećanja(2017) i „Prisećanka“ (2019).

LUKIĆ, Branko

Branko Lukić rođen je 1952. godine u Virovitici. Osnovnu školu završio je u Osečini. Gimnaziju je učio u Valjevu i Zagrebu. U Beogradu je završio FDU. Po zanimanju je dramaturg. Živi u Valjevu. Sekretar je KPZ Valjevo.
Objavio je knjigu pesama za decu „Ako te neko pita…“ Knjigu je ilustrovao Ivan Mitić.

MARINKOVIĆ, Žića

Žića Marinković rođen je 1962. godine u selu Belotiću u opštini Osečina, gde je i odrastao i završio osnovnu školu. Srednješkolsko obrazovanje završava u Loznici, posle čega se odmah i zapošljava. Desetak godina radio je u ugostiteljkoj i trgovačkoj struci, posle čega napušta taj posao i zapošljava se u policiji, gde provodi četiri naredne godine. Napustivši i taj posao posle izvesnog vremena, posvetio se muzici na taj način što se zapošljava u jednoj radio stanici u Valjevu kao muzički urednik. Svoje pesme objavljivao je najviše u listu „Sabor“, ali i u mnogim drugim listovima i časopisima.
Objavio je dve knjige: „Pesme moje mladosti“ (1998), „Aforizmi: (Žihhiizmi)“ (2001).

MILIĆEVIĆ, ZLATOMIR

Zlatomir Milićević rođen je 1933. godine u Konjuši, na području opštine Osečina, Imao je tu nesreću da je ostao bez roditelja nakon Drugog svetskog ratai godinama živeo po domovima za nezbrinutu decu. Bio je najpre u Domu za nezbrinutu decu u Dragomirovu, u Bugarskoj, gde je proveo godinu dana, da bi se potom vratio u Srbiju i boravio u domovima u Banji Koviljači i Šapcu. Kasnije je izvesno vreme živeo u Sloveniji, gde se susreće i druži sa tamošnjim piscima, književnim kritičarima i novinarima. To je period u kom se razvija njegovo interesovanje za književnost, pisanje i čitanje i kada, zahvaljujući bogatim bibliotekama, dolazi u dodir sa magičnim svetom svetom knjige i književnosti, što ga iz osnova menja. Po povratku u Srbiju jedno vreme je proveo u Šapcu, a potom se za stalno nastanjuje u Krupnju.
Objavio je sledeće knjige:
roman „Ključ“, prvi i drugi deo (1997. i 2002), „U šaci snova“ (1998), „Zemlja u nedrima“(2002), „Šapat kamena“ (2004), „Omot i molitva“ (2008), „Voda iz očiju“ (2010), „Ruža vetrova nad Krupnjem“ (2014).

MILOVANOVIĆ, Ljupko

Ljupko Milovanović rođen je 1950. godine u Gornjem Crniljevu. Osnovnu školu završio je u Gornjem Crniljevu i Osečini, srednju i višu poljoprivrednu u Šapcu. Radio je u Zemljoradničkoj zadruzi u Osečini, gde je u period od 1984-1990. bio na funkciji dirktora, a od 1998. u opštinskoj upravi u Osečini kao stručni saradnik u poljoprivrednoj službi. Objavio je Hroniku Gornjeg Crniljeva (2010).

NEDIĆ, VUKAŠIN

Vukašin Vule Nedić rođen je u selu Osečina 1937. godine, gde je, obrađujući svoje imanje, proživeo čitav svoj život i gde i i danas živi. Osnovnu školu završio je u Gornjem Crniljevu i još tada ispoljio se njegov literarni dar, pre svega kroz sricanje šaljivih i humornih pričica i pesama.
Objavio je dve zbirke pesama: „Pesme sa sela“ (2003), „Golubova pera“ (2006).

NEDIĆ, Milisav (1929-2014)

Milisav Nedić rođen je 1929. godine u Osečini. Osnovnu školu završio je u Osečini do 1941, a posle rata, do 1949. je učio stolarski zanat. Po povratku iz vojske nastavlja da radi u preduzeću „Jadar“ u Osečini, da bi posle par godina postao vlasnik vlastite mebl radionice. Sedamdesetih godina odlazi u Beograd, u firmu „Komgrap-Makiš“, a 1986. godine je penzionisan. U to vreme je napisao roman-hroniku „Mrtvi među živima“ sa podnaslovom „Braća Nedić i Prvi srpski ustanak“, izvestan broj komedija i drugih dela. Bio je član Književnog kluba „Đuro Salaj“ u Beogradu, kao i član Udruženja pisaca Obrenovca. U to vreme je napisao roman-hroniku „Mrtvi među živima“ sa podnaslovom „Braća Nedić i Prvi srpski ustanak“ (1994), koji je potpisao zajedno sa Radivojem Timotićem.

NIKOLIĆ, Dušan (1934 – 2015)

Dušan Nikolić rođen je u Osečini 1934. godine, gde je i završio osnovnu školu, dok je gimnaziju pohađao i završio u Beogradu i Valjevu. Po završetku Više pedagoške škole, radio je kao upravnik Doma kulture u Valjevu, a zatim i u Osnovnoj školi „Sestre Ilić“, kao nastavnik matematike i fizike i bio dopisnik Radio Beograda iz Valjeva. Od 1962. godine je u stalnom radnom odnosu u Radio Beogradu, gde je i penzionisan 1989. godine. U Valjevu je igrao u mnogim predstavama Valjevskog gradskog pozorišta i učestvovao je i u mnogim važnim kulturnim inicijativama i poduhvatima od značaja za grad.
Objavio je sledeće romane: „U mesečevoj utrobi“ (1973), „Bela foka“ (1977), „Duša „Kurjaci sa Vlašića“(2017).

NINIĆ, Zoran M.

Zoran Ninić rođen je 1954. godine u Osečini gde je završio i osnovnu školu- Školu učenika u privredi završio je u Valjevu. Radio je izvesno vreme u preduzeću «Podgorka» u Osečini kao mašinista kompresorskih stanica. Po napuštanju «Podgorke» posvetio se poljoprivredi.
Bio je glumac u kulturno – umetničkom društvu u Osečini, a od šeste godine svira harmoniku. Piše pesme.
Objavio je knjigu pesama «Počeo sam da dišem na škrge» 2001. godine.

PANTELIĆ, Tomislav

Pantelić Tomislav rođen je 1933. u selu Stave, gde je i završio snovnu školu. Gimnaziju je završio u Loznici, a diplimrao na Tehnološkom fakultetu u Tuzli. Živi u Šapcu gde je radio u „Zorki“ kao diplomirani inženjer i u Tehničkoj školi kao profesor. Od 1991. god. je penzioner. Od tada se bavi istraživanjem porekla stanovništva i rodoslovima.
Objavio je knjige: „Selo Bastav“(2003), „Selo Šljivova“ (2000), „Selo Stave“(1996), „Selo Vrbić“( 1998), „Selo Tolisavac“(2002).

PETROVIĆ, Ivan R.

Ivan Petrović rođen je 1986. godine u Valjevu. Osnovnu školu završio je u Osečini, a srednju Tehničku školu u Valjevu. Diplomirao je na Eketrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Na Republičkom takmičenju iz književnosti učenika srednjih škola dobio je diplomu za osvojeno prvo mesto (Esej o Danilu Kišu). Bavi se književnom kritikom.
Autor je pogovora za roman Živote Filipovića „Strmnogorac“.

PETROVIĆ, Manfred

Manfred Petrović rođen je u u Austriji, u gradu Hoenemesu 1973. godine. Jedno vreme živeo je i radio u Osečini, u „Krušik-plastici“, a sada živi u Valjevu i još uvek radi u Holding korporaciji „Krušik“. Do sada je objavio dva romana: „Izvor beskrajne tajne“ (2007), „Kuda bežiš, prijatelju“ (2009).

PUDAR, Ognjen

Ognjen Pudar rođen je u Beogradu 1946. godine. Veći deo osnovne škole pohađao je u Mostaru, a dovršio je u Čapljini, dok je Srednju Pomorsku, odsek brodostrojarstvo, pohađao i završio u Splitu. Tridest godina živeo je sa porodicom u Banjaluci. Ognjen nije rodom iz Podgorine, ali ga je čudan slučaj učinio (i) Podgorcem, jer ovde živi već skoro četvrt veka. Pisanjem se ozbiljnije počeo baviti 1996, kad je došao u Osečinu i to tako što je rešio da napiše istoriju svoje porodice, odnosno monografiju o njoj . Tako i nastaje knjiga „Odrastanje jednog Pudara“ koju mu je 2010. godine u Beogradu objavila Književna omladina Srbije u ediciji „Pegaz“ i za koju je dobija nagradu na Sajmu knjiga za najbolju autobiografsku knjigu.
Objavio je sledeće knjige: „Odrastanje jednog Pudara“ (2010), (2013), (2019), „Jedna moguća istorija“ (2012), „Rea“ (2012), (2016), „Na Neretvi jedan grad“ (2014), „Burek i diplomatija“ (2015), „Hava Nagila“(2017), „Kuća puna žena, ikona i crnine“(2018).

PULJEZEVIĆ, Dragica

Dragica Puljezević, profesor srpskog jezika i književnosti (Zavlaka, 1967), diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu 1991. godine. Radi u Obrazovno-vaspitnom centru „Osečina“ u Osečini. U poslednjih deset godina sa svojim učenicima osvojila je dvanaest nagrada na republičkim takmičenjima. Najviše nagrada osvojila je lingvistička sekcija, čiji su radovi štampani u zborniku Narodne biblioteke u Osečini, u knjizi „Govor našeg kraja“.
U pojedinačnim takmičenjima izdvaja se prvo mesto Sanje Nikolić, koja je 2018. godine, kao učenica sedmog razreda, osvojila prvo mesto na Republičkom takmičenju „Književna olimpijada“, što je za sada prvi i jedini put da je neki učenik osnovne škole iz Osečine postao pobednik na pojedinačnom republičkom takmičenju. A treće i drugo mesto, na istom takmičenju, osvajali su i Aleksandar Krstić i Anđela Janković.
Kao saradnik Biblioteke u Osečini radila je predgovore i recenzije, za više knjiga naših zavičajnih pisaca (Ljupko Milovanović: „Hronika Gornjeg Crniljeva“, Milan Čkojić: „Lopatanj – Lopatanjci“, kao i za pesničke knjige Milana Ivanovića, Ljubinke Stevanović, Jelene Bradonjić i Zorana Ninića).

STANOJEVIĆ, Ilija Čiča (1859 – 1930)

Čiča Ilija Stanojević rođen je u Beogradu 1859. godine, gde je i umro 1930. godine. Njegovi preci poreklom su iz Lopatnja kod Osečine. Bio je jedan od najpopularnijih glumaca-komičara svog vremena, retko omiljen, cenjen i popularan, a istovremeno je bio i član i reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu od 1886. godine.. Proslavio se u ulogama Kir Janje, Štancike u Izbiračici, Kalče iz Ivkove slave, Jovanče iz Puta oko sveta, Kasia iz Julija Cezara, Godena iz Godenove kćeri, Polonija iz Hamleta, i dr. Sa Jankom Veselinovićem, s kojim je bio nerazdvojan prijatelj, napisao je pozorišni komad (komediju) „Potera“, a 1909. godine i komad „Dorćolska posla“ (Šala u četiri čina s pevanjem). Zanimljivo je da je to druga verzija, pošto je prvu, zbog nesporazuma s upravnikom pozorišta, – spalio u furuni! Komad je doživeo veliki uspeh u svakom pogledu.

STEVANOVIĆ, Ljubinka M.

Ljubinka Stevanović je rođena 1950. u Krivoj Reci kod Užica. Osnovnu školu je završila u Krivoj Reci i Mačkatu, a gimnaziju i višu pedagošku školu u Užicu. Radila je kao nastavnik srpskog jezika i književnosti u Mačkatu i Osečini. Poeziju piše od gimnazijskih dana, objavljujući je u listovima i časopisima.
Objavila je sledeće knjige poezije: „Usput uhvaćene ptice“ (2001), „Ruže u očima“ (2012), „Jabuke za unuke“ (2014), „U osunčanom vrtu“ (2015) i „Kutija sa dominama: pesme i prozaide“ (2020).

TADIĆ, Slobodan (1950 – 1996)

Slobodan Tadić rođen je u Carini kod Pecke 1950. godine. U rodnom kraju je završio osnovnu i srednju ekonomsku školu i radio u Zemljoradničkoj zadruzi u Pričeviću.Njegovu poeziju objavljivao je veliki broj časopisa i novina: Vidici“, „Raskovnik“, „Književne novine“, „Delo“, „Mladost“, „Oko“, „Braničevo“, „Omladinske novine“, „Odjek“, „Venac“, „Zadruga“, „Selo“, „Napred“ i drugi…
Objavio je dve knjige pesama: „Umro je seljak Milenko“ (1978), „Poimanja“(1972), „Pupoljci“.

TIMOTIĆ, Radivoj (1935 – 1997)

Radivoj Timotić rođen je u Dragijevici 1935. godine, u opštini Osečina, gde je i završio niže razrede osnovne škole, a više razrede u Osečini. Srednju ekonomsku školu završio je u Valjevu, a Višu upravnu u Sarajevu, posle čega je bio zaposlen u Fondu zdravstvenog osiguranja u Osečini. Sredinom 80-tih godina bio je član Društva istraživača „Petar Jovanović Komirićanac“ u Osečini i dobar poznavalac etnosa i istorije Podgorine, Rađevine i Azbukovice, kada je i napisao i objavio svoj rad pod nazivom „Katanska buna“. Bavio se i arheologijom i učestvovao u iskopavanjima na lokalitetima Šumar u Belotiću i Gradište (Vagan) u Osladiću, na ostacima srednjovekovnog grada.
Objavio je dve knjige: roman koji je pisao sa Milisavom Nedić „Braća Nedić i prvi srpski ustanak“ (1994), gde je potpisan kao drugi autor i zbirku pesama „Tiho pred vratima“(1995), (2000).

ČKOJIĆ, Milan

Milan Čkojić rođen je 1952. u Lopatnju. Četiri razreda osnovne škole završio je u Lopatnju, a od petog do osmog razreda pohađao je školu u Osečini. Završio je školu za učitelje u Ubu. Od kraja 1978. radio je kao učitelj u školi u Lopatnju. Danas je u penziji i živi u Osečini. Objavio je knjigu „Lopatanj-Lopatanjci“(2012).