O nama

Budimir Nikolić, učitelj
( 1909 – 1976 )
osnivač prve knjižnice i čitaonice u Osečini

„ Kakvim se sve radom knjižnice mogu baviti svedoči najbolje primer knjižnice u Osečini, koju je osnovao i njen predsednik bio mesni učitelj Budimir Nikolić. Bila je smeštena u privatnoj zgradi u centru Osečine, na koju se plaćala mesečna kirija. Imala je pozorišnu i tamburašku sekciju. Pozorišna sekcija je samo tokom 1938 / 39. godine priredila nekoliko lepih pozorišnih komada u Osečini i Kamenici, kako od domaćih tako i od stranih pisaca, koje je veoma uspešno režirao sam učitelj Nikolić. Na ovaj način, uz distribuciju knjiga i časopisa, knjižnica je bila od velikog značaja i koristi za prosvetno kulturni razvitak i intenzivnije narodno prosvećivanje ovog dosta zaostalog kraja. “

( Tekst je iz Arhiva Drinske banovine, kojoj je Osečina teritorijalno pripadala posle Drugog svetskog rata )

Narodna biblioteka Osečina jedina je ustanova kulture na teritoriji opštine Osečina. Smatra se da je Narodna knjižnica i čitaonica u Osečini osnovana 1924. godine. Prestala je sa radom 1926.godine, a obnovljena 1933. godine. Tada je imala 233 knjige, pozorišnu i tamburašku sekciju.
Posle Drugog svetskog rata Biblioteka je obnovila rad. Nekad je radila samostalno, a nekad u sastavu drugih ustanova kulture, kao što su: Narodni univerzitet KOC „Petar Vragolić“, Dom kulture. Narodna biblioteka u Osečini je pod tim nazivom počela sa radom 23. 03. 1995. godine. Pravo i dužnost osnivača Biblioteke vrši Skupština Opštine Osečina na osnovu odluke o osnivanju Narodne biblioteke u Osečini br. 060-112-95 od 23. 03. 1995. godine i Odluke o izmeni odluke o Osnivanju Narodne biblioteke u Osečini br. 060-452-04 od 22. 12. 2004. godine.

Narodna biblioteka Osečina je savremena, dinamična i umrežena institucija, kako po građi koju prikuplja, načinu na koji je čuva, obrađuje i daje na korišćenje, tako i po savremenim alatima koje koristi za promociju i komunikaciju sa korisnicima fondova.

Misija Biblioteke:

1. Očuvati i činiti dostupnom javnosti svu knjižnu i neknjižnu građu iz naših fondova.
2. Pružati članovima kvalitetne bibliotečko-informacione usluge.
3. Pratiti društvene tokove i zadovoljiti kulturne potrebe sugrađana, bez obzira na rodnu, starosnu, socijalnu, ideološku, političku, versku pripadnost. Bibliotečko – informaciona građa i izvori moraju biti dostupni svima pod jednakim uslovima, bez obzira na rasu, pol, nacionalnost, starosno doba, veru, jezik, invalidnost, ekonomski i radni status i obrazovni nivo.
4. Promocija znanja kao pokretače snage civilizacijskih tokova.
5. Duhovna i naučna dostignuća ljudskog uma činiti večito aktuelnim vrednostima koje treba poštovati.
6. Promovisati knjigu kao neprolaznu vrednost i uvek aktuelan medij u procesu doživotnog obrazovanja, zabave i dokolice.
7. Afirmisati zavičajnu kulturu radi prepoznatljivosti lokalne kulturne sredine
8. Podsticati i održavati čitalačke navike kod dece.
9. Predstaviti korisnicima savremene stvaraoce u svim sferama ljudske delatnosti.

Vizija razvoja Narodne biblioteke Osečina u narednom periodu zasniva se na osnovnim aspektima, od kojih poseban značaj imaju:

1. Dostići visok nivo stručnog rada preko kvaliteta naših usluga.
2. Bazirati rad na stručnom kadru i kontinuiranom profesionalnom usavršavanju.
3. Da kao opšte obrazovna institucija, postanemo i izvor informacija o stručnom i naučnom znanju
4. Postati središte kulturnih dešavanja za lokalnu zajednicu
5. Unaprediti saradnju sa bibliotekama na području naše Republike, ali i drugim ustanovama kulture.
6. Razvoj izdavačke delatnosti kao promotera kvalitetnog zavičajnog stvaralaštva,
7. Otvorenost za volonterski rad.
8. Razvijati mogućnost pružanja usluga na daljinu.
9. Proširiti spektar ciljnih grupa (osobe sa invaliditetom, slepe i slabovide) i u skladu s njihovim potrebama popuniti fondove i omogućiti im učešće u aktivnostima biblioteke.

Cilj Narodne biblioteke Osečina u narednom periodu jeste pojednostavljenje i dalji razvoj načina pristupa građi, kao i digitalizacija zavičajnog fonda. Digitalizacija podrazumeva nove oblike pristupa, gde su zbirke vidljivije i pristupačnije, a time se postiže i celovitija zaštita građe.
Prožimanje konvencionalnog i virtuelnog donosi brojne izazove, ali pruža i nove mogućnosti za unapređenje rada i dalje poboljšanje rezultata.
Duboko ukorenjena u životu svojih sugrađana delila je i deliće njihovu sudbinu, dajući i u narednom razdoblju značajan doprinos razvoju kulture, prosvete, nauke i umetnosti u okruženju.