У Галерији Народне библиотеке Осечина , 16. марта отворена је изложба “Можда ће се једном видети колико сам волео своју земљу и свој народ“ аутори изложбе су: Гордана Вучковић, Јасмина Марковић и Мирко Демић, колеге из Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца.
Зарија Д. Вукићевић, професор, књижевник, преводилац, библиотекар, публициста,политичар и дипломата, рођен је 1898. године у Ваљеву, где jе његов отац био председник Првостепеног суда. Породица Вукићевић је пореклом из села Светлић. Сплетом политичких околности које су често одређивале судбине генерација Вукићевића, отац Драгутин се врло брзо вратио у Крагујевац, такође на место председника суда. Зарија је, како је сам волео да истакне, понајвише био Крагујевчанин – у Крагујевцу се школовао, провео детињство и најлепше момачке дане, из њега се, као ђак добровољац, прикључио Шумадијској дивизији, са којом је преживео повлачење преко Албаније. Спас је нашао на Крфу, а затим као и други српски младићи у Марсељу и, на крају, у Великој Британији где је у прво у Мејденхеду матурирао, а затим на Џизус колеџу наставио ратом прекинуто школовање. Образовање на елитном европском Универзитету у Кембриџу одредило је његов професионални пут, док су му знање језика и комуникативност отвoрили многа врата.
У периду између два рата објавио је две збирке приповедака: Kад судбина флертује 1932. и На животним кривинама 1936. Након Другог светског рата своје приче је објављивао у дневним новинама и књижевним часописима: београдска Политика, Наша стварност, Јеж и Kалендар јежа. Из политичких разлога, самосталне књиге није могао да објављује. Поред списатељског, значајан је и његов преводилачки рад.
Изложба у Осечини трајаће до 13. априла.
