U Galeriji Narodne biblioteke Osečina , 16. marta otvorena je izložba “Možda će se jednom videti koliko sam voleo svoju zemlju i svoj narod“ autori izložbe su: Gordana Vučković, Jasmina Marković i Mirko Demić, kolege iz Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Kragujevca.
Zarija D. Vukićević, profesor, književnik, prevodilac, bibliotekar, publicista,političar i diplomata, rođen je 1898. godine u Valjevu, gde je njegov otac bio predsednik Prvostepenog suda. Porodica Vukićević je poreklom iz sela Svetlić. Spletom političkih okolnosti koje su često određivale sudbine generacija Vukićevića, otac Dragutin se vrlo brzo vratio u Kragujevac, takođe na mesto predsednika suda. Zarija je, kako je sam voleo da istakne, ponajviše bio Kragujevčanin – u Kragujevcu se školovao, proveo detinjstvo i najlepše momačke dane, iz njega se, kao đak dobrovoljac, priključio Šumadijskoj diviziji, sa kojom je preživeo povlačenje preko Albanije. Spas je našao na Krfu, a zatim kao i drugi srpski mladići u Marselju i, na kraju, u Velikoj Britaniji gde je u prvo u Mejdenhedu maturirao, a zatim na Džizus koledžu nastavio ratom prekinuto školovanje. Obrazovanje na elitnom evropskom Univerzitetu u Kembridžu odredilo je njegov profesionalni put, dok su mu znanje jezika i komunikativnost otvorili mnoga vrata.
U peridu između dva rata objavio je dve zbirke pripovedaka: Kad sudbina flertuje 1932. i Na životnim krivinama 1936. Nakon Drugog svetskog rata svoje priče je objavljivao u dnevnim novinama i književnim časopisima: beogradska Politika, Naša stvarnost, Jež i Kalendar ježa. Iz političkih razloga, samostalne knjige nije mogao da objavljuje. Pored spisateljskog, značajan je i njegov prevodilački rad.
Izložba u Osečini trajaće do 13. aprila.
